|
|
|
![]() |
  |
ПРЕДСЛОВО Даскельо роки ми уж велї споминали, а товарише як кед би и препоминали, же би написац синтезу историї Руснацох, або голєм кратку историю. А справди, чувствовала ше потреба. Поготов у школох на руским язику, або у тих дзе ше голєм пестовало руски язик, бо анї школяре, анї наставнїки и професоре нє мали учебнїк односно кнїжку зоз хторей би ше могло учиц дацо з нашей националней историї. Таку кнїжку би, розуми ше, дзечнє читали и други. Роздумовал сом як написац кратку историю Руснацох. Бул сом свидоми же то нє легко, бо нїґда нє легко писац кратко. Вше сом ценєл новинарох и писательох хтори знали писац вокраци и згуснуто, збито, хтори знали виражиц думку з даскелїма виреченями та и даскелїма словами. Лєм прави уметнїки слова можу збиц думку, та и универзум, до даскелїх словох. Прето сом ше досц чежко одлучел писац Кратку историю Руснацох. Пишуци тоту кнїжку мал сом пред собу велю литератури и обсяжни корпус архивного материялу, праве морйо фактох. Нє требало ніч видумовац або додумовац. Требало лєм вихасновац позберани материял и писац. Розуми ше, нє мож споминац кажди податок. Историчар нє може писац шицко цо зна, але муши знац цо и як повесц. Прето писане историї нє лєм физичне преберанє фактох и виберанє того цо найважнєйше и найинтересантнєйше. Писане историї подобне процесу дестилациї: вино, тото найквалитетнєйше, стої пар роки у гордовох, и то у окремних условийох, дзе воно дозрева, ушедує ше, одвиваю ше хемийни процеси, а на концу ше з велькей маси достане мале количество винского дестилату, того найквалитетнєйшого. Так ше и податки з обсяжней литератури и архивох збераю на єдно место, дзе стоя, дозреваю, а историчар их потим преточує до меншей або векшей кнїжки, хтору шицки годни читац и так упознавац прешлосц. Тераз, кед рукопис дакус одлєжал, видзи ше ми же Кратка история Руснацох презасицена з податками. Док сом писал, думал сом же лєпше виношиц податки и поволовац ше на нїх, як препущиц ше безконечному приповеданю без покрица, бо за историчара податки и историйни факти найлєпше покрице. Нє трудзел сом ше вельо толковац и прешвечовац читача, але сом ше намагал, споминаюци поєдини теми, класц ориєнтири хтори читач вихаснує та и сам руши у своїх роздумованьох до прешлосци, у глїбююци ше до нєй и упознаваюци ю. Читаче и час винєшу свойо думанє о кнїжки и оценя ю. На концу дзеку єм шицким тим хтори ми на даяки способ помогли у пририхтованю або писаню рукопису. Окреме дзекуєм свойому братови Михалови, хтори як лектор, але и як уметнїк писаного слова, вельо допринєсол же би кнїжочка була цо лєгчейша за читане. Щиро дзекуєм свойому товаришови з ґимназийних рокох у Руским Керестуре Любославови Еделинскому-Славчецови, хтори зоз своїм прилогом барз вельо помогнул же би тота кнїжочка була видрукована. У Кисачу, 22. новембра 1993. року
Янко Рамач
  |
|
ЗМИСТ
ОДКАЛЬ И КАДЗИ...........................................................................З ПРЕДСЛОВО......................................................................................5 ВЕЛЬКА СЕЛЕВА НАРОДОХ, СЛАВЯНЄ И ВОСГОЧНИ СЛАВЯНЄ.......................................7 КИЄВСКА РУС....................................................................................9 ВИРА И КУЛТУРА ВОСТОЧНИХ СЛАВЯНОХ...................12 ГАЛИЦКО-ВОЛИНЬСКА ДЕРЖАВА.......................................15 РУСИНИ ПОД ВЛАСЦУ ПОЛЬСКЕЙ И ЛИТВИ..................17 РЕЛИҐИЯ И КУЛТУРА.................................................................20 БРЕСТОВСКАУНИЯ......................................................................23 РУСИНИ У УГОРСКЕЙ.................................................................25 ДРУЖТВЕНО-ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧНИ ОБСТАВИНИ.......................................................27 ВИРА, ПРОСВИТА И КУЛТУРА НА ЗАКАРПАТЮ ПО КОНЄЦ ХУШ ВИКА...................................ЗО РУСНАЦИ У БАЧКИ У ХУШ ВИКУ.......................................35 ПРИСЕЛЬОВАНЄ РУСНАЦОХ ДО БАЧКИ...........................35 ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ РУСНАЦОХ У БАЧКИ У ХVIII ВИКУ.........................44 ВИТРИМОВАНЄ ВОЙСКА...........................................................53 ВИСЕЛЬОВАНЄ РУСНАЦОХ З КЕРЕСТУРА И КОЦУРА И СНОВАНЄ НОВИХ РУСКИХ КОЛОНИЙОХ..54 ДРУЖТВЕНИ ЖИВОТ..................................................................56 ЦЕРКОВНИ И ВИРОКИ ЖИВОТ РУСНАЦОХ У БАЧКИ У ХVIII ВИКУ...........................58 ВИРСКИ ЗРАЖЕНЯ У КЕРЕСТУРЕ 50-ИХ РОКОХ ХVIII ВИКА...........62 СНОВАНЄ КРИЖЕВСКОГО ВЛАДИЧЕСТВА......................63 ПРОСВИТНИ ЖИВОТ..................................................................66 НАБАВЯНЄ И ДРУКОВАНЄ КНЇЖКОХ.................................68 РУСНАЦИ У БАЧКИ И СРИМЕ У ПЕРШЕЙ ПОЛОВКИ XIX ВИКА.............69 ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ....................................................................69 СОЦИЯЛНО-ЕКОНОМСКИ ОБСТАВИНИ...............................69 ВИСЕЛЬОВАНЄ РУСНАЦОХ З КЕРЕСТУРА И КОЦУРА И СНОВАНЄ НОВИХ РУСКИХ КОЛОНИЙОХ..............73 ДРУЖТВЕНИ ЖИВОТ..................................................................77 ПРОСВИТНИ ЖИВОТ...................................................................77 ЦЕРКОВНИ И ВИРСКИ ЖИВОТ...............................................81 РУСНАЦИ У БАЧКИ И СРИМЕ 1848-1918............................87 РУСНАЦИ У РЕВОЛУЦИЇ 1848-49. РОКУ...............................87 СОЦИЯЛНО-ЕКОНОМСКИ ОБСТАВИНИ............................91 РИШОВАНЄ АГРАРНОГО ПИТАНЯ........................................91 ПОЛЬОПРИВРЕДА, РЕМЕСЕЛСТВО, ИНДУСТРИЯ..........92 СОЦИЯЛНА СТРУКТУРА И СОЦИЯЛНИ НЄМИРИ.........96 ДЕМОҐРАФСКИ ОБСТАВИНИ...................................................99 ВИПАТРУНОК РУСКОГО ВАЛАЛУ.......................................100 ДРУЖТВЕНИ ЖИВОТ.................................................................102 ПРОСВИТНИ ЖИВОТ.................................................................102 ЦЕРКОВНО-ВИРСКИ ЖИВОТ.................................................117 КУЛТУРНО-НАЦИОНАЛИИ ПРЕПОРОД............................123 РУСНАЦИ У ПЕРШЕЙ ШВЕТОВЕЙ ВОЙНИ.......................128 МЕСТО ЗАКЛЮЧЕНЯ: ДРАГА ДО БУДУЧНОСЦИ.........131 |
||